Besplatne prirpeme za malu maturu u četiri škole u Zemunu

Program će se realizovati na četiri lokacije i to u školama „Branko Radičević” (za škole iz Batajnice i Ugrinovaca), „Svetozar Miletić”, „Petar Kočić” i u Školi za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović”. Prijavljeno je blizu 900 polaznika nastave, od preko 1.500 učenika, angažovano je 14 nastavnika, koji su ostvarili najbolje rezultate i zaposleni su u zemunskim osnovnim školama. Program obuhvata pripremnu nastavu iz srpskog jezika i matematike, a nastava se održava do 30. aprila, subotom i nedeljom.

 (Telegraf.rs)

Penzionerski dani jednog profesora matematike

Matematičari Novog Sada traže da matematika bude obavezna na maturi

Novi Sad - Društvo matematičara Novog Sada podržava mišljenje brojnih uglednih matematičara da i matematika treba da se polaže na maturi.

Oni podržavaju koncepciju velike mature prema kojoj bi postojale dve vrste mature: opšta matura i stručna matura.

Opšta bi imala dva obavezna opšteobrazovna ispita i to maternji jezik i matematiku i jedan ili dva opšteobrazovna ispita. Stručna bi imala dva obavezna opšteobrazovna ispita tj. maternji jezik i matematiku i stručni ispit iz osnovne struke, koji bi se sastojao iz teorijskog i praktičnog dela. U Društvu matematičara navode da bi realizacija maturskih ispita iz matematike mogla teći na dva nivoa koje bi kandidat sam birao, i kod opšte i kod stručne mature. 

"Neuvrštavalje matematike među obavezne predmete velike mature bi nesumnjivo podržao tzv. pokret anti-intelektualizma. Ukoliko bi se usvojilo rešenje koje podstiče marginalizaciju akademskih sposobnosti, pa samim tim i matematike kao civilizacijske tekovine, negativnan uticaj bi osetile mnoge buduće generacije mladih. Vek koji je pred nama zahteva sposobne, adekvatno obrazovane generacije, koji će sutra imati sigurna znanja, zasnovana na sposobnostima logičkog i apstraktnog mišljenja, bez obzira da li će svoje kompetencije koristiti u društvenim, humanističkim naukama, medicini ili kao nosioci tehničko-tehnološkog razvoja Srbije", navodi Društvo matematičara Novog Sada.

Pismo u kome je iznet predlog koji podržava ostavljanje matematike na spisku obaveznih ispita velike mature do sada su podržali Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Matematička gimnazija u Beogradu, Društvo matematičara Srbije, Srpsko naučno matematičko društvo, kao i matematičari Nacionalnog prosvetnog saveta.

Žene matematičari kroz istoriju: Emi Neter

Ćerka matematičara Maksa Netera od ranog detinjstva je pokazivala interesovanje za jezike, odlično je govorila engleski i francuski jezik, a muzika ju je zanimala više od matematike u tom ranom uzrastu. Kao ćerci profesora, bilo joj je dozvoljeno da sa bratom prati predavanja na Univerzitetu u Erlangenu. Tu je položila sve ispite i odbranila disertaciju 1908.godine, da bi potom i predavala na Matematičkom institutu u Erlangenu čitavih sedam godina bez novčane naknade.

Značajna godina u njenom naučnom radu bila je 1915. godina, kada je dobila poziv od Davida Hilberta i Kristijana Klajna da dođe na Univerzitet u Getingenu, i to na odsek za matematiku. Tu četiri godine predaje pod Hilbertovim imenom.

Ta činjenica najbolje svedoči o položaju žene u naučnim krugovima, uz podatak da je tek 1919. godine dobila najniže zvanje privatnog docenta, a tri godine kasnije postala nezvanični profesor u Getingenu, ali i dalje bez zvanične titule i plate.

Kao Jevrejka, morala je da emigrira u SAD 1933. godine, gde je do svoje smrti predavala na Koledžu Brin Mar.

Amali Emi Neter je uvela „revoluciju" u teoriju prstena, polja i grupa. To njeno najznačajnije delo, objavljeno 1921. godine, bilo je od fundamentalnog značaja za razvoj moderne algebre. U fizici je ostavila poznatu teoremu Neter, koja dokazuje vezu između simetrije u fizici i zakona konverzacije.

Za Alberta Ajnštajna, Ema Neter je bila „najkreativniji genij koji se pojavio otkako je visoko obrazovanje postalo dostupno ženama". Godine 1918, Ajnštajn u pismu jednom kolegi piše: „Dobio sam novi rad gospođice Neter i ponovo vas uveravam da je velika nepravda što ona zvanično ne može da drži predavanja."

Emi Neter se smatra jednom od glavnih osnivača apstraktne algebre, i za nju se vezuje pojam „Neterinski prstenovi" ‒ jedan od osnova algebarske geometrije.

Priredio Branislav Guzina