Ćerka matematičara Maksa Netera od ranog detinjstva je pokazivala interesovanje za jezike, odlično je govorila engleski i francuski jezik, a muzika ju je zanimala više od matematike u tom ranom uzrastu. Kao ćerci profesora, bilo joj je dozvoljeno da sa bratom prati predavanja na Univerzitetu u Erlangenu. Tu je položila sve ispite i odbranila disertaciju 1908.godine, da bi potom i predavala na Matematičkom institutu u Erlangenu čitavih sedam godina bez novčane naknade.
Značajna godina u njenom naučnom radu bila je 1915. godina, kada je dobila poziv od Davida Hilberta i Kristijana Klajna da dođe na Univerzitet u Getingenu, i to na odsek za matematiku. Tu četiri godine predaje pod Hilbertovim imenom.
Ta činjenica najbolje svedoči o položaju žene u naučnim krugovima, uz podatak da je tek 1919. godine dobila najniže zvanje privatnog docenta, a tri godine kasnije postala nezvanični profesor u Getingenu, ali i dalje bez zvanične titule i plate.
Kao Jevrejka, morala je da emigrira u SAD 1933. godine, gde je do svoje smrti predavala na Koledžu Brin Mar.
Amali Emi Neter je uvela „revoluciju" u teoriju prstena, polja i grupa. To njeno najznačajnije delo, objavljeno 1921. godine, bilo je od fundamentalnog značaja za razvoj moderne algebre. U fizici je ostavila poznatu teoremu Neter, koja dokazuje vezu između simetrije u fizici i zakona konverzacije.
Za Alberta Ajnštajna, Ema Neter je bila „najkreativniji genij koji se pojavio otkako je visoko obrazovanje postalo dostupno ženama". Godine 1918, Ajnštajn u pismu jednom kolegi piše: „Dobio sam novi rad gospođice Neter i ponovo vas uveravam da je velika nepravda što ona zvanično ne može da drži predavanja."
Emi Neter se smatra jednom od glavnih osnivača apstraktne algebre, i za nju se vezuje pojam „Neterinski prstenovi" ‒ jedan od osnova algebarske geometrije.
Priredio Branislav Guzina
Нема коментара:
Постави коментар